Lukovice

Lukovičasta biljka iz Male Azije, a poznata je u Evropi još od 16. veka. Ima duge, uske listove i mirisni cvet koji liči na grozd. Lukovica zumbula ima svetlo ljubičastu ili krem nijansu i prekrivena je suvim ovojnicama sličnim papiru. SADNJA:Treba je saditi na dubini od oko 15 cm. Razmak između lukovica bi trebao biti od 15-20 cm. Zumbul treba posaditi na sunčanom mestu i gde je zemlja bogata kompostom ili tresetom. Zumbul raste 20-30 cm u visinu. Sadi se u jesen u vrt ili u posude koje treba uneti u kuću da se lukovice ne smrznu. Da bi lukovica zumbula procvetala mora biti izložena određenom periodu niskih temperatura (zato se i sadi u jesen).VREME CVETANJA: mart - april

Biljka ima visoku stabljiku ( do 70cm), prekrivenu cvetnim laticama. Prelepi cvet ima blago kiselu mirisnu aromu.

Višegodišnja biljka koja se razvija iz malenih okruglih lukovica. Ima uspravno stablo, sa gustim vlaknastim listovima. Zbog njihovog vertikalnog izgleda zauzimaju minimalni prostor u bašti. Naraste 60-80 cm. Ima ih u boji lavande, beloj i ružičastoj. Odgovara joj sunčana pozicija, ali može da toleriše i blagu polusenku.Voli vlažno, dobro drenirano tlo, ali toleriše i sušu. U periodu cvetanja treba je redovno zalivati, ali između dva zalivanja, zemlja treba da se malo prosuši.SADNJA: Lukovice se mogu saditi na jesen ili u proleće. Kada se sade lukovice, vrlo je važno da se lukovice postave pravilno, jer se u suprotnom može desiti da ne niču. Ne treba zaboraviti ni na dobru drenažu, jer ako mesto nije dobro drenirano lukovice će istrunuti. VREME CVETANJA: jun - avgust

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Ljiljan je višegodišnja lukovičasta cvetnica, koja naraste od 40 - 170 cm. Cenjen je kao dekorativna vrsta, dok se listovi, lukovica, i cvetovi koriste u farmakologiji. Cvet je krupan i živopisnih raznih boja zanosnog mirisa. SADNJA:Sade se na jesen ili rano proleće. Potreban je razmak između biljaka, u zavisnosti od vrste 25- 45 cm. Potrebno ih je posaditi na dubinu od 20 cm ali i to zavisi od vrste, jer visoke treba saditi malo dublje. Ljiljani vole da rastu na hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Treba odabrati mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca. Zemljište mora da bude humusno i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada. VREME CVETANJA: maj - jun

Ljiljan je višegodišnja lukovičasta cvetnica, koja naraste od 40 - 170 cm. Cenjen je kao dekorativna vrsta, dok se listovi, lukovica, i cvetovi koriste u farmakologiji. Cvet je krupan i živopisnih raznih boja zanosnog mirisa. SADNJA:Sade se na jesen ili rano proleće. Potreban je razmak između biljaka, u zavisnosti od vrste 25- 45 cm. Potrebno ih je posaditi na dubinu od 20 cm ali i to zavisi od vrste, jer visoke treba saditi malo dublje. Ljiljani vole da rastu na hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Treba odabrati mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca. Zemljište mora da bude humusno i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada. VREME CVETANJA: maj - jun

Ljiljan je višegodišnja lukovičasta cvetnica, koja naraste od 40 - 170 cm. Cenjen je kao dekorativna vrsta, dok se listovi, lukovica, i cvetovi koriste u farmakologiji. Cvet je krupan i živopisnih raznih boja zanosnog mirisa. SADNJA:Sade se na jesen ili rano proleće. Potreban je razmak između biljaka, u zavisnosti od vrste 25- 45 cm. Potrebno ih je posaditi na dubinu od 20 cm ali i to zavisi od vrste, jer visoke treba saditi malo dublje. Ljiljani vole da rastu na hladnom, senovitom mestu, dok se njihovi cvetovi razvijaju na toploti sunca. Treba odabrati mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca. Zemljište mora da bude humusno i sa dobrom drenažom. Lukovicama je doduše potrebna određena vlažnost, ali višak vlage im smeta i postoji opasnost od truljenja lukovice. Teška ilovasta zemljišta se moraju poboljšati drenažnim slojem šljunka i peska ispod nasada. Zbog poboljšanja zemljišta, dodaje se zreli kompost i organsko đubrivo sa sporim delovanjem. Ljiljani se uvek moraju posaditi u grupicama od najmanje 3-5 komada. VREME CVETANJA: maj - jun

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

Narcis je višegodišnja, lukovičasta ukrasna biljka. Cveta relativno kratko, od marta do maja. Ponekad na stablu budu dva cveta, pa i više.

Božur

Božur

Božur

Phlox Bright Eyes 1/1

Ranunculus je vrsta koja baštu krasi u proleće prekrasnim punim ili jednostrukim cvetovima. Naraste na visinu od 30 - 45 cm, u širinu oko 20 cm i u proleće formira rozete od zelenoplavih ovalnih urezanih listova. Na vrhu dolazi jednostruki cvet nalik cvetu maka ili dupli koji je sličan cvetu božura. Cveta u različitim bojama od bele preko žute i narandžaste do roze, crvene i purpurne.SADNJA:Može se saditi u žardinjere, a neretko se koristi i kao rezani cvet za aranžiranje. Može se saditi i u proleće i u jesen. Voli peskovito, dobro oceđeno tlo. U toplijim danima potrebno je osigurati dosta vlage.VREME CVETANJA: april - jul

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.

Kod lale je stablo predstavljeno lukovicom osrednje veličine, duguljasta ili kruškasta, pri dnu okruglasta, pri vrhu zašiljena, odevena iznutra zadebljanom, spolja glatkom, tankom i suvom ljuskom. Cvetna drška je čvrsta, obla, 15 do 75 cm visoka, što zavisi od sorte i vrste, okružena glatkim sedećim duguljastim sivkasto-zelenim listovima. Svaka cvetna drška nosi po jedan uspravan, zvonast krupan cvet, koji može biti jednostavan ili dupli.